Зашто је Космет битан

Београд 26.03.2012.

Шта је то Космет изузев места где се одиграла једна од најсветијих битака у историји Православља?

На пуно начина се може служити непомјанику, али постоји само један начин да се служи Господу. То је пут којим себе у пуној мери и безрезервно приносиш на жртву за другог, а зарад Христа и на тај начин се у највећој могућој мери приближаваш Христу и његовој жртви који је то урадио зарад целога човечанства. Монаси у манастирима то чине подвигом, постећи и молећи се за читав свет, породични људи то чине у кругу своје мале цркве односно породице жртвујући се за своје потомство трудећи се да га изведу на прави пут и да постану корисни чланови друштва који ће тај циклус да понове када постану зрели људи, а друштвени делатници као наш просрпски председник би требали себе да жртвују зарад целе државе и нације трудећи да понове подвиг пресветога Цара Лазара (Цара зато што је задобио Царство Небеско) а самим тим и у пренесеноме значењу и подвиг нашега Господа Исуса Христа. Косметски завет је завет Срба да ће следити ту жртву безрезервно. На овај начин Космет као место где је тај завет први пут крвљу запечаћен 1389. године и исти завет на истом месту обновљен 1999. године након 78 дана бесомучног бомбардовања и убијања од стране наших "западних савезника и пријатеља" при чему је убијено преко 1000 српских војника и полицајаца и 2500 цивила (жена, деце и старих људи) цинично названих колатерална штета престаје да буде само 15% државне територије и постаје свето место где су Срби себе и своју државу зарад вере у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и у једнога Господа Исуса Христа сина Божијег принели на жртву запечативши тај завет за вјеки вјекова својом крвљу. На овај начин Космет постаје императив опстанка Србије као државе и Срба као народа и једина реалност је то да је оно тренутно окупирано зарад наших грехова и да ће увек бити српско па таман не било на њему нити једног Србина. Све остало је најобичнија ЛАЖ. Одустајање од Космета зарад добијања кандидатуре ЕУ је најобичнија шарена лажа и пут без повратка где ћемо остати и без Космета и без ЕУ као и магаре које је цркло од глади између два пласта сена размишљајући које прво начети.

Нажалост наша просрпска влада не размишља тако. Њој долазак на власт није представљао могућност да докажу своју Христоликост жртвујући себе зарад вере, нације и државе већ могућност да се стекну одређени бенефити. Како Срећко Шојић рече ако буду радили пуним капацитетом три месеца ће им бити сасвим довољно, али не да се докажу као достојни носиоци Лазаревог завештања, већ завештања Вука Бранковића бирајући на тај начин царство земаљско, а сви знамо чије је оно и да је краткога века.